Икона светог апостола и јеванђелиста Луке

Икона са Светим Апостолом Јеванђелистом Луком - укрштена, уоквирена, 15x18цм

Свети Апостол Јеванђелист Лука (Лука или Лоука на хебрејском и Лоукас на грчком) је један од четири еванђелиста препознатих у хришћанској традицији. Сматра се аутором Јеванђеља по Луки и књиге Дела Апостолских.

Такође се сматра заштитником хришћанске иконографије, будући да је он тај који је направио прве иконе Мајке Божје са Христом у наручју и прву икону Светих Апостола Петра и Павла.

На Школском манастиру Нămăiești у Тâрговиштeу налази се једна од најстаријих икона хришћанства, насликана управо од Светог Апостола Луке. Она приказује Богородицу са Христом дететом у наручју.

"Свети Апостол Лука направио је 12 икона. (...) Икона, као што је она сада, рестаурирана је. Лица уопште нису позната, а рам је од сребра из 1700. године. Како не бисмо дирали оригинал, на посебном тканину насликали смо лице Пресвете Богородице и причврстили је преко оригинала. Сребро из 1700. године претворено је у злато", објаснила је монахиња Ана Луција Неделеа.

Рођен у Антиохији Сирији, данас Турска, Свети Јеванђелист Лука је још у младости стекао хеленску мудрост и постао вешт лекар. Његов живот се дубоко променио када се сретнуо Спаситељем у Јерусалиму. Слушајући Његове поуке, разумео је да је његова намера да позна истинског Бога и да ту своју спознају подели с другима.

Будући диципле апостола Павла из Тарса, придружио се њему у мисионарским путовањима кроз Малу Азију, Грчку и Рим. Свети Павле га је називао "нашим драгим пријатељем, лекаром" у својим посланицама.

Лука је био један од седамдесет апостола, према својој сопственој Еванђеоској мартуре, где каже: „Приказа Господ и других седамдесет, и пославше их по два пред собом у сваки град и мјесто куда ће ићи он.”

Након година од распња Христовог, Свети Лука се сретнуо са Светим Апостолом Павлом у граду Троа, код Константинопоља и заједно су проносили веру по Европи.

Павле га често помиње у својим посланицама, истичући његов значај и посвећеност: "Поздравља вас Лука, љубазни лекар" (Колошанима 4, 14), а други пут, пишући из затвора и помињући тешкоће које има да подноси, каже: „Јер Лука је сам са мном." (2. Тимотију 4, 10).

Након Павловог мучеништва у Риму, Лука је наставио да проповеда Јеванђеље у Италији, Далмацији, Македонији и Грчкој.

Свети Јеванђелист Лука преминуо је у вечност у 80. години, бивши обесен на маслиновом дрвету у граду Теби у Боетији од стране језидских људи. Легенда каже да је место његовог сахрана било благословено, а вода

која је текла имала је целељска својства, посебно за оне са очним болестима.

Његове мошти пренесене су у Константинопол у Цркву Светих Апостола 357. године, а касније, 1177. године, у Италију, у Падују.

Свети Лука слави се у православном календару 4 пута годишње:

• На дан 18. октобра, у спомен на преласак у вечност;
• на 4. јануара, у заједници са седамдесет апостола;
• на 22. априла, када се обележава у заједници са светим апостолима Натанијелом и Клименом;
• на 20. јун, у дану када су пресвете његове мошти пренесене у цркву светих апостола у Константинополу.