Икона Благовестиња – везена, урамљена, 27x33цм
Благовестиње или Дан Кукушке, најстарији празник Богородице, познат и у народу под именом Благоштевенија, је празник који подсећа на дан када је Свети Архангел Гаврило пренео вест Светој Деви о рођењу Сина Божијег.
"У шестом месецу послан је анђео Гаврило од Бога у град у Галилеји, чије је име било Назарет, к деви, обрученој мужу чије је име био Јосиф, из куће Давидове; а име деве било је Марија. И ушавши анђео к њој, рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом; благословена си ти међу женама. А она видевши га смути се од речи његових и размишљаше какав би то поздрав био. И рече јој анђео: Не бој се, Маријо, јер си нашла милост код Бога. И ево зачешћеш у утроби и родићеш сина, и надени му име Исус.
Он ће бити велик и сина Превисоког најзваће, и Господ Бог даће му престо Давидов, оца његовог; И цароваће над домом Јаковљевим вавек и царству његовом неће бити крај. А Марија рече анђелу: Како ће то бити, када мужа не знам? И одговарајући, анђео јој рече: Дух Свети сићи ће на те и сила Превисоког осениће те; зато и оно што ће се родити свето зваће се Син Божији. И ето Елисавета, родбина твоја, затрудне и она сином на старост своју; и ово јој је шести месец који је беше звана нероткиња. Јер неће ништа бити немогуће као што је у Бога. И рече Марија: Ево слугинје Господње; нека ми буде по речи твојој! И анђео отиде од ње". (Лука 1, 26-38).
Благовестиње је препознато у народном календару као Дан Кукушке јер на тај дан кукушка пева своју прву песму, најављујући доњеће пролећа. Према румунској традицији, сви становници села очекују да чују песму кукушке, али било је потребно испунити три услова: имати новца на себи, не осећати глад и не бити тужан.
Благовестиње се слави сваке године током Великог поста, будући један од празника за које Црква допушта конзумирање рибе. Сматра се празником радости који најављује почетак спасења. Препошћујући речи познатог оца, "Без Благовестиња нема ни Божића, ни Васкрсења."
Најстарији приказ Благовестиња је фреска из катакомби Присциле у Риму, коју археолози датирају у II век
На нему је приказан Свети Архангел Гаврило поред Блажене Деве Марије, која већ држи Дете у својим рукама. У овом приказу, као и у осталима из првих векова, анђео је представљен без крила, можда да би се избегло сличност са язичним фигурама с крилима, у сагласности са природном пруденцијом хришћанских уметника. Тек после времена када
је Константин Велики, анђели су представљени са крилима, симболом њихове припадности небеском реду.
Још један приказ Благовестиња потиче из 440. године, израђен је од мозаика и налази се на аркади базилике Санта Марија Мађоре у Риму. Сцена приказује Блажену Деву Марију између анђела с крилима који носе ореоле, као царица у свом дворишту. Изнад њих, Свети Архангел Гаврило лети, носећи вест о телесном рођењу Сина од Светог Духа, симболизованог белим голубом који силази над њом. Са десне стране је Јосиф, коме анђео открива тајну.
